Prekvalifikacija u IT sektor: Iskustva, Testiranja i Realna Očekivanja

U poslednjih nekoliko godina, prekvalifikacija u IT sektor postala je jedna od najčešće pominjanih tema među osobama koje žele da promene karijeru ili pronađu novi izvor prihoda. Projekti poput onog koji finansira Vlada Republike Srbije u saradnji sa UNDP-om, privukli su ogromnu pažnju. Sa preko 12.000 prijava za samo 900 mesta, jasno je da je interesovanje veliko, ali i da su šanse za prolazak male. Ovaj članak će vam pružiti detaljan uvid u celokupan proces, od testiranja do obuke, kroz iskustva i razmišljanja samih kandidata.

Šta podrazumeva prekvalifikacija u IT?

Prekvalifikacija je kratkoročni pilot program obuke osmišljen sa ciljem da brzo doprinese ponudi talenata na tržištu rada. Projektat se sastoji od dve faze. U prvoj, pilot fazi, učestvovalo je 100 polaznika, dok je u drugoj fazi planirano još 900. Obuka je predviđena da traje od 3 do 6 meseci, sa oko 250 časova nastave, 160 sati prakse i dodatnih 250 sati za samostalni rad. Međutim, upravo ovo trajanje je jedna od glavnih tačaka kritike - mnogi smatraju da je period od nekoliko meseci nedovoljan da se savlada kompleksna oblast poput programiranja.

Prva faza: Online testiranje i iskustva kandidata

Prvi korak za sve kandidate bilo je online testiranje. Od preko 12.000 prijavljenih, test je uradilo nekoliko hiljada ljudi. Test se sastojao iz više delova i trajao je oko tri sata, što je za mnoge bilo izuzetno naporno i iscrpljujuće.

Struktura testa obuhvatala je:

• Engleski jezik (TENGMA): 20 pitanja. Ovaj deo je bio eliminacioni, sa pragom od najmanje 11 tačnih odgovora za prolazak. Većina kandidata ga je opisala kao lak.
• Numerički nizovi (ARR): 31 zadatak. Ovaj deo je bio izazovan zbog vremenskog ograničenja i zahtevao je brzo uočavanje obrazaca.
• Sinonimi i antonimi (AL4D): 80 pitanja.
• Logički zadaci sa tri rešenja (TVRD): gde se tražilo najbolje, drugo najbolje i najgore rešenje. Ovaj deo je zbunjivao mnoge.
• Odnosi između pojmova (ALF7NL): tipa "nebo - plavo = trava - zelena".
• Kutije sa znakovima (PS): gde je trebalo pronaći razliku.
• Brojevi sa uslovima (TRIG): npr. "prvi veći od trećeg".
• Provera identičnosti imena (ONET): 90 zadataka.
• Rotacija redosleda brojeva (SWAPSM): 20 zadataka.
• Upitnik ličnosti i profesionalne orijentacije: 144 pitanja koja su procenjivala radne stilove, vrednosti i interesovanja.

Mnogi kandidati su izrazili nezadovoljstvo vrstom testova. Smatrali su da testovi logičkog zaključivanja i brzine reagovanja nisu adekvatno merilo za procenu potencijala za programiranje. "Test uopšte nije za obične ljude, odnosno neki prosek, jer zahteva i dobru memoriju, i koncentraciju, i logiku, i inteligenciju, i brzinu", napisao je jedan od učesnika. Takođe, bilo je sumnji u fer proceduru, posebno nakon što su rezultati objavljeni samo sa inicijalima i šiframa, bez mogućnosti da se vide tačni bodovi ili rang lista po gradovima.

Rezultati testiranja i druga faza selekcije

Nakon testiranja, objavljena je rang lista od 2042 kandidata koji su prošli u drugi krug. Međutim, ovde je došlo do prvog velikog razočarenja. Iako je prvobitno najavljeno 900 mesta, broj je smanjen na 700. Štaviše, raspodela po gradovima izazvala je buru reakcija: 490 mesta u Beogradu, 80 u Nišu, 45 u Novom Sadu, 33 u Čačku, 20 u Valjevu i po 16 u Subotici i Zrenjaninu. Ova disproporcija dovela je u pitanje fer princip selekcije, posebno za kandidate iz manjih gradova.

Drugi krug selekcije podrazumevao je izbor od strane samih škola koje će obavljati obuku. Kandidati su slali listu od tri želje, a zatim su škole zvale kandidate na dodatno testiranje i intervjue. Ponuđeni kursevi uključivali su programske jezike i tehnologije kao što su Java, JavaScript, PHP, .NET i C. Neke od uključenih institucija bile su Elektrotehnički fakultet, Fakultet organizacionih nauka, CET, SEEICT, Link grupa i drugi.

Intervjui i dodatni testovi: Šta se tražilo?

Proces selekcije u drugom krugu značajno se razlikovao od škole do škole. Neke su zahtevale samo popunjavanje motivacionog testa, druge su organizovale pismene testove iz osnova programiranja ili logike, a treće su insistirale na ličnom intervjuu, ponekad i na engleskom jeziku.

Na primer, za JavaScript kurs u Beogradu (BIT Technology), kandidati su dobili test sa osnovnim pitanjima o hardveru, softveru i internetu, što je mnoge iznenadilo svojom jednostavnošću. Ključni deo selekcije bio je intervju, gde su procenjivani motivacija i lični afiniteti prema IT-u.

S druge strane, ETF u Beogradu je kandidatima poslao primer testa sa logičkim zadacima koji su zahtevali ne samo tačan odgovor već i pismeno objašnjenje. Jedan od zadataka glasio je: "Planirate izlazak u bioskop sa grupom prijatelja. Da li postoji razlika u krajnjem ishodu ako svakog prijatelja pozovete pojedinačno i pitate da li želi da ide, u odnosu na to da pošaljete grupnui poruku i čekate odgovore?" Ovakva pitanja imala su za cilj da procene analitičko razmišljanje i sposobnost sagledavanja problema iz više uglova.

Kritike i nedoumice oko celokupnog projekta

Iako je ideja o prekvalifikaciji u IT dobrodošla, posebno u kontekstu nedostatka kadrova u ovoj branši, realizacija projekta izazvala je brojne kritike:

1. Kratko trajanje obuke: Većina stručnjaka i iskusnih programera slaže se da se programiranje ne može naučiti za 3-4 meseca. "Za jedan dan gde su časovi trajali dva-tri sata radilo se više tema, gde je i meni kao nekom ko poznaje koncept OOP bilo teško da se pohvatam, a kamoli totalnom početniku", podelila je iskustvo jedna kandidatkinja sa sličnog kursa.

2. Nepravilna selekcija kandidata: Testovi korišćeni u prvoj fazi nisu direktno merili afinitet prema programiranju. Psihometrijski testovi i testovi brzine reagovanja mogu ukazati na određene kognitivne sposobnosti, ali ne garantuju da će neko biti dobar programer.

3. Pitanje prakse i zaposlenja: Iako je najavljivano da će preko 75% polaznika dobiti praksu, stvarni brojevi su bili znatno manji. U Novom Sadu je, na primer, od 45 mesta na kursevima, praksu obezbeđeno samo za 16 polaznika. Bez kvalitetne prakse u realnom radnom okruženju, znanje stečeno na kursu teško da će biti dovoljno za konkretno zaposlenje.

4. Finansijski aspekt i "kazne": Kandidati koji upadnu na obuku plaćaju participaciju od 100 evra. Međutim, ugovori koje potpisuju obavezuju ih da, u slučaju napuštanja kursa pre završetka, refundiraju pun iznos subvencije (koji može iznositi i do 1500 evra po polazniku). Ovo je za mnoge predstavljalo veliki finansijski rizik.

Da li je prekvalifikacija realna šansa za promenu karijere?

Iskustva onih koji su prošli kroz slične programe govore da je samostalan rad ključ uspeha. Kratak kurs može poslužiti kao dobro uporište i uvod u svet programiranja, ali ne može zameniti mesece i godine posvećenog učenja i prakse. "Kurs služi samo da te usmeri. Sa kursom tek počinješ izučavanje neke oblasti", istakao je jedan forumasa.

Tržište rada za IT stručnjake zaista je živo, ali poslodavci traže konkretno znanje i sposobnost rešavanja problema. Oglas za početnu poziciju često zahteva poznavanje više tehnologija, razumevanje OOP principa, rad sa bazama podataka i version control sistemima - sve što se teško može savladati u nekoliko meseci intenzivne obuke.

Stoga, savet za sve koji razmišljaju o prekvalifikaciji je da ne polažu sve nade u jedan kurs. Paralelno sa pohađanjem bilo kakve obuke, neophodno je samostalno raditi, graditi portfolio projekata, učestvovati u open source zajednici i tražiti prilike za volontiranje kako bi se steklo pravo iskustvo.

Zaključak

Inicijativa za prekvalifikacijom u IT sektor svakako je korak u pravom smeru, jer ukazuje na svest o potrebi za digitalnim veštinama i pokušava da reši nedostatak kadrova. Međutim, realizacija projekta otkriva brojne slabosti - od upitnog sistema selekcije, preko kratkog trajanja obuke, do nejasnih obećanja o praksi i zaposlenju.

Za one koji su ipak odlučni da krenu putem programiranja, najvažnija poruka je da učenje nikada ne prestaje. Uspeh u IT-u ne zavisi od sertifikata sa kursa, već od kontinuiranog usavršavanja, praktičnog rada i strpljivog građenja karijere. Bilo da ste prošli testiranje ili ne, budućnost u IT sektoru i dalje može biti u vašim rukama - uz dovoljno motivacije, vremena i upornosti.