Povrtarstvo na terasi i u plasteniku: vodič za balkonski povrtnjak

Sve više ljudi u gradovima želi da bar deo hrane uzgaja sam. Terasa, balkon, dvorište ili mali plastenik mogu postati pravi balkonski povrtnjak ako se dobro isplaniraju. Povrtarstvo na terasi nije isto kao rad na njivi, ali nije ni nemoguće. Naprotiv, uz malo znanja i strpljenja, mnoge vrste povrća, začinskog bilja i jagoda mogu odlično da napreduju u posudama. Ovaj vodič objedinjuje praktična iskustva i savete za početnike koji žele da od saksije, žardinjere ili plastenika na balkonu naprave mali izvor svežeg povrća.

Zašto je povrtarstvo u plasteniku i na terasi sve popularnije

Prednosti su brojne. Kada sami uzgajate povrće, znate šta ste koristili za prihranu i zaštitu. Ukus paradajza, paprike, salate ili jagode iz sopstvene saksije često je bogatiji od kupovnog. Osim toga, rad sa biljkama deluje umirujuće, pa mnogi kažu da je to prava terapija za dušu i telo. Nije nevažno ni to što se deo troškova za sveže povrće može smanjiti, posebno ako se gaji začinsko bilje koje se inače kupuje u malim pakovanjima.

Ipak, treba biti realan. Terasa i plastenik imaju ograničenja: manje zemljišta, ograničen prostor za koren, veće kolebanje temperature, vetar i mogućnost da se biljke pregreju. Zato je uspeh često u detaljima. Važno je odabrati kulture koje odgovaraju uslovima, koristiti dovoljno duboke posude i redovno pratiti vlažnost. Povrće na terasi može da rodi obilno, ali samo ako mu se pruži ono što mu treba.

Planiranje balkonskog povrtnjaka pre prve sadnje

Pre nego što se kupi prvo seme, dobro je napraviti plan. Prvo pitanje je koliko sunca terasa dobija. Većina povrća voli najmanje šest sati direktne svetlosti dnevno. Ako je terasa na istočnoj strani, imaće jutarnje sunce, što je odlično za salate i začinsko bilje. Južna i zapadna strana daju više toplote, pa tu dobro uspevaju paradajz, paprike i krastavci, ali leti može biti previše vruće. Severna strana je najzahtevnija, jer ima malo direktnog sunca, pa su tu realniji usevi koji podnose polusenku, kao što su neke salate, spanać, blitva i začinsko bilje.

Drugo pitanje je zaštita od vetra. Na višim spratovima vetar je jači, pa može da polomi stabljike, osuši listove i prevrne saksije. Rešenje su zaštitne mreže, paravani ili grupisane posude. Treće pitanje je voda. Zalivanje iz kanistera je zamorno ako ima mnogo saksija, pa vredi razmisliti o sistemu kap po kap, bocama sa rupicama ili većim rezervoarima. Četvrto pitanje je nosivost i drenaža. Teške saksije mogu da opterete terasu, a voda iz njih može da ošteti pod. Zato se koriste podmetači i posude sa rupama za oticanje.

Posude, saksije i žardinjere: osnova uspeha

Izbor posude je često presudan. Cherry paradajz u saksiji traži dubinu od najmanje 40 centimetara i zapreminu od 20 do 30 litara. Paprike i čili papričice mogu u nešto manje posude, ali i njima prija 15 do 20 litara. Za salate, rotkvice i začinsko bilje dovoljne su posude od 5 do 15 litara, u zavisnosti od vrste. Jagode se odlično snalaze u plitkim žardinjerama i visećim korpama, ali im treba dobra drenaža i redovna vlaga.

Materijal posude utiče na zadržavanje vode. Terakota brže isušuje, plastika sporije, a tkanina omogućava korenu da diše. Drvene posude su lepe, ali mogu da trunu. Bez obzira na materijal, na dnu moraju biti rupe. Preko rupa se stavlja sloj šljunka, perlita ili krupnog peska, a zatim zemljište. Zemljište za saksije ne sme biti obična zbijena zemlja iz dvorišta. Najbolje je pomešati humus, kompost, malo peska i perlita. Takva mešavina je rastresita, propusna i bogata hranivima.

Šta saditi na terasi i u malom plasteniku

Izbor kultura zavisi od prostora, sunca i vremena koje možete da posvetite. Ako počinjete, najbolje je krenuti sa manje zahtevnim vrstama. Kasnije se mogu dodavati i one koje traže više nege.

Cherry paradajz u saksiji

Mali paradajz je jedan od najzahvalnijih useva za terasu. Raste i u saksijama, daje slatke plodove i može da rodi do kasne jeseni ako se zaštiti od hladnoće. Važno je izabrati patuljastu ili nisku sortu, jer visoke sorte mogu da narastu preko metra. Cherry paradajz u saksiji traži sunce, redovno zalivanje i prihranu. Kada počne da cveta, dobro je lagano protresti stabljiku ili koristiti meku četkicu za ručno oprašivanje paradajza. U zatvorenoj terasi bez vetra i insekata, to je često neophodno da bi se formirali plodovi.

Paradajz treba vezati za kolac ili mrežu. Zaperci, bočni izdanci koji izlaze između glavne stabljike i lista, uklanjaju se dok su mali. Time se biljka ne troši na listanje, već na plodove. Donje listove koji žute ili dodiruju zemlju treba ukloniti. Zalivanje je najbolje ujutru, po korenu, a ne po listu. Previše vode u zemljištu može da izazove pucanje plodova i bolesti.

Paprike, feferoni i čili papričice

Paprike vole toplinu i sunce. U saksijama dobro uspevaju ako imaju duboko zemljište i redovnu prihranu. Ljutе papričice su posebno zahvalne, jer mogu da prezime u predsoblju ili na zatvorenoj terasi i daju plodove do prvih jačih mrazeva. Čili papričice se često gaje i kao ukrasna biljka, jer imaju lepe plodove. I njima treba dosta svetla, pa se na severnim terasama mogu izdužiti i slabo roditi.

Začinsko bilje u saksijama

Začinsko bilje u saksijama je idealno za početnike. Peršun, bosiljak, mirođija, timijan, ruzmarin, origano, vlasac, nana i matičnjak mogu da rastu i u malim posudama. Prednost je što su uvek pri ruci, a mnoge vrste lepo izgledaju i mirišu. Bosiljak traži sunce i dosta vode, ali ne voli da mu koren stoji u vodi. Ruzmarin i timijan podnose sušu, pa ih treba zalivati ređe. Peršun i mirođija vole plodno, vlažno zemljište. Ako se začinsko bilje redovno bere, bolje se grana i duže ostaje produktivno.

Salate, rukola, blitva i spanać

Lisnato povrće je odlično za terasu i plastenik, posebno u proleće i jesen. Zelena salata može da se seje u pliće posude, ali joj treba dosta vlage. Rukola je brza i lako niče, a može se brati list po list. Blitva i spanać traže nešto više prostora, ali daju više berbi. U vrućim letnjim danima salate mogu da krenu u cvet, pa je bolje sejati ih u proleće i krajem leta. U plasteniku se mogu gajiti i zimi, ali tada rastu sporije i treba im zaštita od mraza.

Rotkvice u saksiji

Rotkvice u saksiji su jedan od najbržih useva. Od setve do berbe često prođe samo mesec dana. Volе umerenu temperaturu, pa ih ne treba sejati u najveće vrućine. Ako je previše toplo, formiraju samo list i ne razvijaju koren. Zemljište treba da bude rastresito, bez kamenčića, da koren ne bi bio kriv ili gorak. Seju se na 2 do 3 centimetra dubine, a posle nicanja se prorede. Zalivaju se ravnomerno, jer naglo sušenje i zalivanje mogu da izazovu pucanje korena.

Jagode u žardinjerama

Jagode u žardinjerama mogu biti vrlo dekorativne i ukusne. Najbolje su sorte koje rađaju više puta, takozvane mesečarke. Traže sunce, redovnu vlagu i plodno zemljište. Ne podnose stajanje vode u korenu, pa je drenaža obavezna. Ako se gaje u visećim korpama, plodovi su čistiji i manje ih napadaju puževi. Posle tri do četiri godine, jagode treba obnoviti, jer im opada rodnost. U saksijama često daju manje plodova nego na otvorenom, ali su i te količine za domaću upotrebu dragocene.

Krastavci, tikvice i drugo puzavo povrće

Krastavci i tikvice traže više prostora. Mogu da se gaje u velikim saksijama ili džakovima, ali im je potrebna potpora. Krastavac ima plići koren od paradajza, ali traži dosta vode. Tikvice se mogu pustiti da se penju uz mrežu ili kukuruz. Oprašivanje je važno. Ako nema pčela, može se uraditi ručno: muški cvet se otkine, uklone latice i njime se pređe preko ženskog cveta. Ženski cvet ima zadebljanu dršku koja liči na malu tikvicu.

Voćke u saksijama

Neke patuljaste voćke mogu da se gaje u saksijama, ali treba imati realna očekivanja. Smokva, borovnica, malina i neke patuljaste breskve mogu da uspeju u velikim posudama. Međutim, roda je obično manje nego u bašti. Za voćke u saksijama važno je redovno obnavljanje zemljišta, duboka posuda i zaštita od mraza. Ako se gaje na terasi, treba im obezbediti dovoljno sunca i prostora za koren.

Rasad od semena: od čaše do saksije

Početnici se često pitaju kada početi sa rasadom. Odgovor zavisi od vrste. Paradajz, paprike i čili papričice seju se rano, u februaru ili martu, dok se salate, rotkvice i začinsko bilje mogu sejati kasnije. Organsko seme je poželjno, ali nije uvek lako naći. Važno je znati da hibridno seme nije isto što i genetski modifikovano. Hibridi daju dobar rod u prvoj godini, ali ako se sačuva seme, sledeća generacija može biti neujednačena. Zato oni koji žele da čuvaju seme biraju stare, nehibridne sorte.

Za rasad se koriste čaše od jogurta, plastične posudice, table od stiropora ili papirne kutije od jaja. Supstrat treba da bude rastresit i čist, najbolje kupljeni supstrat za rasad. Čist stajnjak ne sme da dođe u kontakt sa semenom, jer može da ga „sprži“. Seme se stavlja na dubinu koja odgovara veličini: sitno seme pliće, krupnije dublje. Posuda se prekriva prozirnom folijom ili novinom dok ne nikne, a zatim se iznosi na svetlo. Ako biljke nemaju dovoljno svetla, izdužiće se i biće slabe.

Kada biljke dobiju prve prave listove, sledi pikiranje. To znači da se presađuju u veće posude, sa više prostora za koren. Pri pikiranju treba paziti da se koren ne ošteti. Paradajz se može posaditi dublje, do prvih listova, jer će na stabljici razviti nove korene. Pre nego što se rasad iznese napolje, treba ga kaliti: danju ga iznositi na nekoliko sati, a noću vraćati unutra. Tako se biljke privikavaju na vetar, sunce i promene temperature.

Sadnja, zalivanje i prihrana

Sadnja na terasu ili u plastenik obavlja se kada prođe opasnost od mraza. Paradajz i paprike se sade u maju, a salate i rotkvice mogu i ranije. Pri sadnji treba ostaviti dovoljan razmak. Paradajz u saksiji obično ide jedan po posudi, paprike mogu dva do tri, a salate više. Posle sadnje biljke treba zaliti, ali ne preterano. Ako se koristi stajnjak ili kompost, dobro je da se pomeša sa zemljom i da ne bude direktno uz koren.

Zalivanje je najčešća greška. Povrće na terasi ne voli ni sušu ni stalno mokro zemljište. Najbolje je zalivati ujutru, po korenu. Kap po kap sistem može da se napravi od plastičnih flaša sa rupicama. Flaša se napuni vodom, zatvori i stavi pored biljke, a voda polako izlazi. Time se održava stalna vlaga, a biljka ne trpi nagle promene. Leti, kada je vruće, zalivanje može biti svakodnevno, a zimi u plasteniku samo kada se zemljište prosuši.

Prihrana je važna, posebno za paradajz, paprike i biljke u saksijama. Začinskom bilju je često dovoljno ono što ima u supstratu. Paradajz i paprike mogu se prihranjivati svakih dve do tri nedelje. Prihrana koprivom je stara i proverena metoda. Kopriva se potopi u vodu i ostavi da fermentiše, a zatim se razblaži i koristi za zalivanje. Takva tečnost sadrži azot i druge hranljive materije, a može da deluje i preventivno protiv nekih bolesti. Ako se koristi mineralno đubrivo, treba ga dozirati pažljivo, jer prejaka koncentracija može da ošteti koren.

Održavanje: zaperci, vezivanje i oprašivanje

Paradajz zahteva redovno održavanje. Zaperci se uklanjaju dok su mali, jer troše energiju. Biljka se vezuje za kolac, mrežu ili kanap. Kada se pojave prvi cvetovi, može se lagano protresti stabljika da bi se polen rasuo. U zatvorenom prostoru, oprašivanje paradajza može da se obavi mekom četkicom ili čak električnom četkicom za zube. Paprike i čili takođe mogu da se oprašuju ručno, ali su mnogo bolje u tome kada ima insekata. Ako je moguće, u plastenik se unose bumbari, koji su najefikasniji oprašivači paradajza.

Kod krastavaca i tikvica, oprašivanje je takođe važno. Ako nema pčela, ručno oprašivanje može da poveća rod. Muški cvet se otkine, latice se uklone, a prašnici se prevuku preko ženskog cveta. To se radi ujutru, kada su cvetovi sveži. Jagode se oprašuju same, ali im pomaže blagi vetar ili trešenje. Začinsko bilje ne zahteva posebno oprašivanje ako se bere pre cvetanja, ali ako se ostavlja seme, insekti su dobrodošli.

Zaštita od bolesti i štetočina

U saksijama i plasteniku bolesti se šire brže nego na otvorenom, jer je vazduh često vlažniji i biljke su zbijenije. Najpoznatija bolest paradajza je plamenjača paradajza. Prvo se javljaju sive ili braon pege na listovima, a zatim se listovi suše i plodovi trule. Preventiva je ključna: ne zalivati po listu, obezbediti provetravanje, uklanjati donje listove i ne saditi paradajz na isto mesto gde je bio krompir ili paradajz prethodne godine. Ako se pojave oboleli listovi, treba ih odmah ukloniti i baciti, a ne stavljati u kompost.

Lisne uši, trips i bele mušice su česti u plasteniku. Mogu se suzbijati mlazom vode, ručno, ili prirodnim preparatima. Kopriva, beli luk, neven i druge biljke mogu da odbiju neke štetočine. Puževi i gusenice se skupljaju ručno, a možda i zaštitna mreža. Dobre i loše komšije u bašti mogu da smanje probleme. Na primer, luk i šargarepa se dobro slažu, jer svojim mirisom oteraju jedna drugoj muve. Paradajz i krastavac se ne vole u istoj posudi. Bosiljak uz paradajz može da poboljša ukus i odbije neke štetočine.

Mali plastenik: kako ga iskoristiti cele godine

Mali plastenik na terasi ili u dvorištu može da bude koristan, ali i zahtevan. Ako je napravljen od metalne konstrukcije i plastične folije, treba ga učvrstiti da ga vetar ne odnese. Folija treba da propušta svetlost, a po potrebi se stavlja i senka leti. Zimi plastenik štiti od mraza, ali ne greje. Ako temperatura padne jako nisko, salata i spanać mogu da se smrznu. Zato je bolje koristiti plastenik za produženje sezone u proleće i jesen, a zimi za zaštitu otpornijih kultura.

U plasteniku se mogu gajiti salate, blitva, spanać, rotkvice, jagode, začinsko bilje, pa čak i paradajz i paprike ako se leti dobro provetrava. Važno je otvarati plastenik danju, posebno kada je sunčano, da se ne pregreje. Noću se zatvara da se zadrži toplota. Kondenzacija na foliji je normalna, ali ako je previše vlage, može da izazove bolesti. Zato se malčira zemljište, koristi kap po kap i uklanjaju oboleli listovi. Police po stranama omogućavaju vertikalno gajenje i bolje iskorišćenje prostora.

Gajenje povrća u stanu i na severu

Gajenje povrća u stanu je moguće, ali je najteže obezbediti dovoljno svetla. Prozori na jugu i istoku su najbolji. Ako je stan na severnoj strani, biljke će se izdužiti i slabo roditi. Tada su realniji usevi koji podnose senku: salate, spanać, blitva, peršun, mirođija i nana. Mogu se koristiti i veštačka svetla, ali ona troše struju. Za početak je najbolje gajiti začinsko bilje i salatu, a paradajz i paprike ostaviti za terasu ili plastenik.

Rasad na prozoru treba često rotirati da bi sve strane dobile svetlost. Zalivanje treba prilagoditi veličini posude i temperaturi u sobi. Previše vode u zatvorenom prostoru može da izazove buđ i mušice. Ako se gaji u stanu, dobro je koristiti posude sa drenažom i podmetače. Za one koji imaju samo malu terasu, vertikalni sistem sa policama i visećim korpama može da udvostruči prostor.

Česte greške početnika u povrtarstvu na terasi

• Previše vode. Biljke u saksijama lako mogu da se uguše ako im koren stalno stoji u vodi. Zaliva se kada se gornji sloj zemlje prosuši.
• Premalo svetla. Bez šest sati svetlosti, paradajz i paprike neće dobro roditi. Senka se može ublažiti belim zidovima ili reflektorima.
• Male posude. Biljka u maloj saksiji brzo ostane bez hrane i vode. Bolje je imati manje biljaka u većim posudama.
• Čist stajnjak. Svež stajnjak može da sprži koren. Koristi se samo dobro zgoreli kompost ili stajnjak pomešan sa zemljom.
• Gusta setva. Ako se seme poseje gusto, biljke se međusobno guše. Posle nicanja se prorede.
• Zaboravljeno oprašivanje. U zatvorenom prostoru paradajz i paprike mogu da cvetaju, a da ne vežu plod. Potrebno je ručno oprašivanje ili bumbari.
• Neredovno zalivanje. Naglo sušenje i zalivanje izaziva pucanje plodova i stres. Bolje je zalivati malo i često.

Očuvanje semena i organski pristup

Ako želite da zatvorite ciklus, možete da čuvate seme iz svojih biljaka. Za to su najbolje stare, nehibridne sorte. Paradajz se bere kada je potpuno zreo, seme se izvadi, opere i osuši. Paprike i čili papričice takođe daju seme koje se lako čuva. Salate i začinsko bilje ostavljaju seme kada procvetaju. Važno je da se seme čuva na suvom i tamnom mestu, u papirnoj kesici ili staklenoj teglici. Organsko seme i sopstveno seme često daju biljke koje su prilagođene lokalnim uslovima, ali i one mogu da budu manje rodne od hibrida. Zato je dobro kombinovati: nešto kupiti, nešto sačuvati.

Organski pristup ne znači da se ništa ne radi. To znači da se koriste prirodna đubriva, kompost, malč, zdrava zemlja i preventivne mere. Kopriva, gavez, neven, beli luk i druge biljke mogu da pomognu u zaštiti. Ako se pojavi bolest, prvo se uklanjaju oboleli delovi, a hemija se koristi samo kao krajnja mera. U saksijama i plasteniku, gde nema mnogo prostora, preventiva je vrednija od lečenja.

Zaključak: strpljenje i eksperimentisanje

Povrtarstvo na terasi i u malom plasteniku je stalno učenje. Prve godine se često dese greške: nešto ne nikne, nešto se osuši, nešto pojede štetočina. Ali svaka sezona donosi novo iskustvo. Najvažnije je početi sa malo, pratiti biljke i prilagođavati se. Cherry paradajz, začinsko bilje, rotkvice, salate i jagode mogu da uspeju i u skromnim uslovima. Kada se prvi plod obebere, trud se isplati. Ako planirate povrtarstvo u plasteniku ili na terasi, krenite od jedne ili dve kulture, vodite beleške i uživajte u procesu. Vaš mali povrtnjak može da postane mesto mira, korisnog rada i svežeg ukusa.